Za vrijeme rata 'Crveni krst' je zbog potpune izolovanosti napadnutih građana BiH, bio jedan od rijetkih načina komunikacije sa rodbinom i prijateljima, kako onim u BiH, tako i sa onima van naše zemlje. Neke od tih poruka ugledale su svjetlost dana:
"...Prvo da te pitam jesi'l naučio čitati, ako nisi da ti ne pišem dalje..."
"...Daidža Atif je umro. Evo vam adresa pa mu se javite..."
"...Ne dolazi. Oženio sam se..."
"..Ne brinite se ništa za staru, umrla je prirodnom smrću..."
"...Babo je otišo sa halikopterom..."
"..Eto, nemoj puno da se brineš, žena ti je ugušena u konvoju.."
"...Mati samo plače i štrika... "
"...Uze malo papira da ti napišem svoju iskrenost prema tebi.."
"...što i vama želim u ovim teškim i ratnim slučajevima..."
"...Miralem nije bolov'o. Samo je rek'o:"Hamko, okrenu mi se mozak!" to je bilo sve..."
"...Piši mi molim te, da li ti je porasla frizura..."
"...Edo je porast'o k'o konj..."
"...Kadira je smršala, ostala je samo futrola od nje..."
"...Sto se tiče nene, stvarno je slaba . Jezik joj okraćo, jedva se razumije šta priča..."
"...Nemoj da me nosiš u uspomenama k'o kamen u bubregu..."
"...Ne idem vise u školu, idem samo u džamiju i na igranke..."
"...Svi klanjaju, samo je Huso ost'o prava komunjara..."
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala za komentar :).