Ibrino pismo familiji

> Dragi naši,
>
> Ne možemo još da konfirmujemo naš dolazak ovog ljeta, ali kako sada stvari
> stoje, izgleda da ćemo morati kanselovati tikete koje smo bukirali, jer nas
> ubi morgidž za taun haus što smo kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne
> možemo skupiti za prezente svima vama, dajdži i ostaloj familiji. A, j...
> ga, bez toga ne ide da dolazimo, jer nećemo da nas smatraju za nekakve
> pankove, kao što su pričali za Seju i njegove kad su svojima donijeli po
> 100 dolara, kako su fukara i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako
> nećemo. Jal' dolazimo kô hadžije jal' nikako. Zato smo se i dogovorili da
> sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sljedeći vekejšn.
> Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i još dva part tajma,a
> Razija je našla i treći part tajm preko vikenda, ali smo dobro uskladil
> šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno
> za Džesiku, ali njoj plaćamo dej ker poslije škole, a odatle je uzima
> bejbisiterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, konta da mi
> ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora sve dok ne otplatimo morgidž.
> Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili
> to bješe pretprošlog?) vodili cijeli dan na Grejt Lejks. Kupili smo joj i
> hot-dog i ajskrim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful.
> Ja imam dosta posla oko taun hausa - katujem travu, čistim atik i nekako
> ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i
> tako povećamo inkam.
> Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovjek hard vorker i kad
> dobro isplanira skedžual, može na sve stići. Ja sam lijepo dotjerao liniju
> na 130 paunda, pa se neki naši kokuzi odavde šegače da sam se osušio zato
> što puno radim i spavam samo četir' sata, ali to je samo zato što su oni
> dželos na mene, a i ne znaju da ja uvijek ugrabim bar 45 minuta slipa u
> sabveju. Čovjeku više i ne treba, a i to je samo prvih 25-30 godina, dok ne
> otplatimo morgidž, a poslije ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj
> target.
>
> Čuo sam da Sejo i ove godine ide za Bosnu. j... ga, može mu se kad već
> deset godina čuči na velferu i još razvozi picu za keš, a žena mu otvorila
> bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile kô nezdrave na her kat u
> nje. Ali, šta im vrijedi kad ne znaju da investuju nego sve spiskaju na
> putovanja i neke druge stjupid šeme. Zato će sav život biti fukara koji
> rentuje svoj apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banci. On
> stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim. Ali
> polako, doće maca na vratanca i njegovog apartmenta! Ja sam već obavijestio
> Revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću ga pitati kako se živi kad bude
> počeo plaćati taksu za sve ove godine. A to što on misli kako mi ne znamo
> da živimo, malo se zajebô!
>
> Skoro svaki satrdej uveče ja i moja Raza popijemo kejs piva - onaj
> mali od siks. Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt šift od
> devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od
> osam ujutru. Zato, kad ga vidite, nemojte vjerovati šta priča jer on nije
> čovjek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao dolare po njemu, jer
> znam da će reci da sam goljo i da grabim samo za sebe.
> Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to
> je samo dok ne otplatimo morgidž, prvih 25-30 godina. Poslije ćemo svi da
> uživamo.
>
> Pozdravlja vas sve vaš brat Ibro iz Amerike.