Pismo nekadasnjeg direktora IMLEK-a

" Nezdrava i biološki bezvredna hrana koja nije za decu:
margarin, paštete, parizer, topljeni sir i viršle."

Zlatko Šćepanović

*Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna

*
Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se
pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin
deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava
hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se
sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa
i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.

Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje
i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je
veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može
izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko
Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina
koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.

Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno
reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave
hrane za decu.

Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu
potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve
spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem
ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili
staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i
svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da
je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar
za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju
daju svojoj deci.

*Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana*


Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku.
Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira.
Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred
velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika
gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana
Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni,
zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su
bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na
sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za
bacanje. Smeće.

Upitao sam kolegu: "Da li su ovi sirevi za bacanje?"

Kolega mi je odgovorio: "Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca.
Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili
ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite
stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz
njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir.
Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji

doručak, ono što se popularno zove "*Zdenka sir*".


Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni "zdenka" sir niti
moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru

je i *sir za sendviče u listićima*, koji se pravi na isti način i koje

takodje ne kupujemo deci za ishranu.

Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na

*paštetu, parizer i na viršle*, proizvode koji se na sličan način

dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna
industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo,
masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja,
fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus
konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu
pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane
je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale
od brzog kvarenja.